ЋирилицаSAOPŠTENjE ZA JAVNOST
Kao direktor Šabačkog pozorišta pokušaću da u najkraćem objasnim situaciju iz svog ugla. Na prvom mestu duboko se izvinjavam vernoj publici zbog dešavanja na koja na žalost, nema nikakvog uticaja, a koja ometaju normalno funkcionisanje i rad pozorišta i održavanje predstava.
Sindikat Šabačkog pozorišta zakazao je jednočasovni štrajk upozorenja za večeras 8. aprila od 20 časova, u vreme kada bi trebalo da se odigra predstava „Ćelava pevačica“. Pravo na štrajk upozorenja već je iskorišćeno u četvrtak 3. aprila, zbog čega je sindikatu dostavljen dopis kako bi se izjasnio o kakvom se to vidu štrajka ovaj put radi. Ali smo ostali na istom.
Kontinuirano pozivanje na štrajk upozorenja predstavlja zloupotrebu Zakona o štrajku. Budući da se štrajk upozorenja poklapa sa održavanjem predstava, na taj način onemogućava se blagovremeni početak. Takođe, zloupotrebljava se i instrumentalizuje publika, čime se pozorištu nanosi ne samo materijalna šteta već se ruši i njegov ugled.
Podsećam da je štrajk upozorenja organizovan i 7. marta. Konkretno, ovo znači da bi večeras bio već treći štrajk upozorenja, na šta apsolutno nemaju pravo.
Zašto se glumci ne opredeljuju za pravi štrajk već stalno upozoravaju? Verovatno jer bi u tom slučaju morali da provode sve vreme u pozorištu, ne kod kuće kao sada, a i nema privatnih aranžmana. Pored toga, višednevni štrajk doneo bi zakonsko umanjenje zarada.
Štrajku upozorenja u četvrtak 3. aprila, nakon kojeg je odigrana „Gospođa ministarka“, prisustvovalo je 106 posetilaca. Prodato je 79 ulaznica, a ostalo je bilo besplatno, što znači da je među publikom bilo mnogo bliskih prijatelja i istomišljenika pobunjenog dela kolektiva. U svom maniru, banalnim šalama, pokušavali su da unize i svedu na svoju meru direktora Šabačkog pozorišta. Taj jednosatni štrajk trajao je 45 minuta, nakon čega su dali publici pauzu i konačno, predstava je počela u 21 čas. Zaposleni koji ne žele da štrajkuju morali su da prihvate odlaganje predstave i tako radni dan završe u 23.30 umesto u 22.30 časova.
Zahtevi pobunjenih su posebna priča, a onaj treći - za moju smenu, zapravo je prvi, verovatno i jedini, što se pokazalo nebrojeno puta u danima koji su za nama. Sve što smo videli i čuli poslednja dva meseca, nedvosmisleno govori da njih ne zanima ni dobrobit pozorišta, ni sistematizacija radnih mesta već samo i isključivo moja smena. Bave se progonom i drugih neistomišljenika, u šta sam se i lično uverila kada sam ispred pozorišta zatekla glumca kako psuje i grdi tehničara koji nije želeo da potpiše da je za štrajk.
Ova komplikovana situacija najviše šteti Šabačkom pozorištu, koje mora biti iznad svačijeg privatnog i političkog interesa. Zbog toga sam sa Štrajkačkim odborom u četvrtak 3. aprila organizovala sastanak i pozvala ih da što pre počnemo da radimo – da se dogovorimo o odloženoj premijeri predstave, o obeležavanju 50. izvođenja „Ožalošćene porodice“, da uđemo u novi projekat. Odgovor je bio: Ne! Doduše govorio je samo predsednik sindikata.
Aleksandra Delić, direktor Šabačkog pozorišta
Sindikat Šabačkog pozorišta zakazao je jednočasovni štrajk upozorenja za večeras 8. aprila od 20 časova, u vreme kada bi trebalo da se odigra predstava „Ćelava pevačica“. Pravo na štrajk upozorenja već je iskorišćeno u četvrtak 3. aprila, zbog čega je sindikatu dostavljen dopis kako bi se izjasnio o kakvom se to vidu štrajka ovaj put radi. Ali smo ostali na istom.
Kontinuirano pozivanje na štrajk upozorenja predstavlja zloupotrebu Zakona o štrajku. Budući da se štrajk upozorenja poklapa sa održavanjem predstava, na taj način onemogućava se blagovremeni početak. Takođe, zloupotrebljava se i instrumentalizuje publika, čime se pozorištu nanosi ne samo materijalna šteta već se ruši i njegov ugled.
Podsećam da je štrajk upozorenja organizovan i 7. marta. Konkretno, ovo znači da bi večeras bio već treći štrajk upozorenja, na šta apsolutno nemaju pravo.
Zašto se glumci ne opredeljuju za pravi štrajk već stalno upozoravaju? Verovatno jer bi u tom slučaju morali da provode sve vreme u pozorištu, ne kod kuće kao sada, a i nema privatnih aranžmana. Pored toga, višednevni štrajk doneo bi zakonsko umanjenje zarada.
Štrajku upozorenja u četvrtak 3. aprila, nakon kojeg je odigrana „Gospođa ministarka“, prisustvovalo je 106 posetilaca. Prodato je 79 ulaznica, a ostalo je bilo besplatno, što znači da je među publikom bilo mnogo bliskih prijatelja i istomišljenika pobunjenog dela kolektiva. U svom maniru, banalnim šalama, pokušavali su da unize i svedu na svoju meru direktora Šabačkog pozorišta. Taj jednosatni štrajk trajao je 45 minuta, nakon čega su dali publici pauzu i konačno, predstava je počela u 21 čas. Zaposleni koji ne žele da štrajkuju morali su da prihvate odlaganje predstave i tako radni dan završe u 23.30 umesto u 22.30 časova.
Zahtevi pobunjenih su posebna priča, a onaj treći - za moju smenu, zapravo je prvi, verovatno i jedini, što se pokazalo nebrojeno puta u danima koji su za nama. Sve što smo videli i čuli poslednja dva meseca, nedvosmisleno govori da njih ne zanima ni dobrobit pozorišta, ni sistematizacija radnih mesta već samo i isključivo moja smena. Bave se progonom i drugih neistomišljenika, u šta sam se i lično uverila kada sam ispred pozorišta zatekla glumca kako psuje i grdi tehničara koji nije želeo da potpiše da je za štrajk.
Ova komplikovana situacija najviše šteti Šabačkom pozorištu, koje mora biti iznad svačijeg privatnog i političkog interesa. Zbog toga sam sa Štrajkačkim odborom u četvrtak 3. aprila organizovala sastanak i pozvala ih da što pre počnemo da radimo – da se dogovorimo o odloženoj premijeri predstave, o obeležavanju 50. izvođenja „Ožalošćene porodice“, da uđemo u novi projekat. Odgovor je bio: Ne! Doduše govorio je samo predsednik sindikata.
Aleksandra Delić, direktor Šabačkog pozorišta