У оригиналној верзији текста Славомира Мрожека „На пучини“ сви ликови су мушкарци. У адаптираном тексту наше представе уместо Мрожекових мушких ликова појављују се жене и два нова лика које играју мушкарци а који не постоје код Мрожека. Жеља нам је била да покажемо како у неким могућим животним ситуацијама људи, у нашем случају жене, када је у питању борба за егзистенцију, могу доћи до тако бизарних решења проблема, као што је канибализам. Три жене јасно скициране као представнице три друштвена слоја: оног који би да једе а стално остаје гладан, оног који размишља и своју немоћ тумачи филозофијом и оног који манипулацијом остварује своје циљеве. Два мушка лика која се од почетка сукобљавају око својих научних тврдњи у погледу разлика и сличности мушкараца и жена, по принципу представе у представи, су у улози наратора и коментатора. Упутство гледаоцима: овој, у суштини, алегорији гледаоци треба да покушају да се смеју.
Иван Томашевић