Поштована публико, обавештавамо вас да је извођење представе ЛАРИ ТОМПСОН, ТРАГЕДИЈА ЈЕДНЕ МЛАДОСТИ отказано због болести глумице. Купљене улазнице, можете вратити на билетарници.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Kао директор Шабачког позоришта покушаћу да у најкраћем објасним ситуацију из свог угла. На првом месту дубоко се извињавам верној публици због дешавања на која на жалост, нема никаквог утицаја, а која ометају нормално функционисање и рад позоришта и одржавање представа.
Синдикат Шабачког позоришта заказао је једночасовни штрајк упозорења за вечерас 8. априла од 20 часова, у време када би требало да се одигра представа „Ћелава певачица“. Право на штрајк упозорења већ је искоришћено у четвртак 3. априла, због чега је синдикату достављен допис како би се изјаснио о каквом се то виду штрајка овај пут ради. Али смо остали на истом.
Kонтинуирано позивање на штрајк упозорења представља злоупотребу Закона о штрајку. Будући да се штрајк упозорења поклапа са одржавањем представа, на тај начин онемогућава се благовремени почетак. Такође, злоупотребљава се и инструментализује публика, чиме се позоришту наноси не само материјална штета већ се руши и његов углед.
Подсећам да је штрајк упозорења организован и 7. марта. Kонкретно, ово значи да би вечерас био већ трећи штрајк упозорења, на шта апсолутно немају право.
Зашто се глумци не опредељују за прави штрајк већ стално упозоравају? Вероватно јер би у том случају морали да проводе све време у позоришту, не код куће као сада, а и нема приватних аранжмана. Поред тога, вишедневни штрајк донео би законско умањење зарада.
Штрајку упозорења у четвртак 3. априла, након којег је одиграна „Госпођа министарка“, присуствовало је 106 посетилаца. Продато је 79 улазница, а остало је било бесплатно, што значи да је међу публиком било много блиских пријатеља и истомишљеника побуњеног дела колектива. У свом маниру, баналним шалама, покушавали су да унизе и сведу на своју меру директора Шабачког позоришта. Тај једносатни штрајк трајао је 45 минута, након чега су дали публици паузу и коначно, представа је почела у 21 час. Запослени који не желе да штрајкују морали су да прихвате одлагање представе и тако радни дан заврше у 23.30 уместо у 22.30 часова.
Захтеви побуњених су посебна прича, а онај трећи - за моју смену, заправо је први, вероватно и једини, што се показало небројено пута у данима који су за нама. Све што смо видели и чули последња два месеца, недвосмислено говори да њих не занима ни добробит позоришта, ни систематизација радних места већ само и искључиво моја смена. Баве се прогоном и других неистомишљеника, у шта сам се и лично уверила када сам испред позоришта затекла глумца како псује и грди техничара који није желео да потпише да је за штрајк.
Ова компликована ситуација највише штети Шабачком позоришту, које мора бити изнад свачијег приватног и политичког интереса. Због тога сам са Штрајкачким одбором у четвртак 3. априла организовала састанак и позвала их да што пре почнемо да радимо – да се договоримо о одложеној премијери представе, о обележавању 50. извођења „Ожалошћене породице“, да уђемо у нови пројекат. Одговор је био: Не! Додуше говорио је само председник синдиката.
Александра Делић, директор Шабачког позоришта